Arterioskleroza nastaje usled otvrdnjavanja arterija (krute arterije) što ograničava protok krvi. Ateroskleroza je vrsta arterioskleroze, mada se pojmovi često koriste naizmenično. Ateroskleroza nastaje usled nakupljanja plaka (masti, holesterola i drugih substanci) u zidovima arterija, ograničavajući na taj način protok krvi kroz iste. Deo plaka može i da se odvoji od zida arterije, uđe u krvotok i zapuši neki udaljeni krvni sud (embolizacija). Ateroskleroza, iako se često smarta srčanim problemom, može uticati na bilo koje arterije u vašem telu.
Simptomi
Ateroskleroza u srčanim arterijama je praćena simptomima kao što su bol u grudima ili pritisak (angina). Ukoliko imate aterosklerozu u arterijama koje vode do vašeg mozga, možete imati simptome kao što su iznenadna ukočenost ili slabost ruku ili nogu, poteškoće sa govorom, vidom, ili opušteni mišići na licu. Ovi simptomi signalizuju prolazni ishemijski napad koji ako se ne leči može dovesti do moždanog udara. Aterosklerozu u arterijama na rukama i nogama je praćena simptomima poput bolova u nogama pri hodanju. Ateroskleroza u arterijama koje vode do bubrega praćena je visokom krvnim pritiskom ili zatajenjem bubrega.
Faktori rizika
Ateroskleroza je sporo, progresivno oboljenje i može započeti oštećenjem ili povredom unutrašnjeg sloja arterije. Oštećenje može izazvati:
- Povišeni krvni pritisak
- Visok holesterol
- Visok nivo triglicerida u krvi
- Pušenje i izlaganje duvanskom dimu
- Insulinska rezistencija, gojaznost ili dijabetes
- Upala prouzrokovana infekcijom
- Porodična istorija ranih srčanih bolesti
- Nedostatak fizičke aktivnosti
- Nezdrava ishrana
Vremenom se na mesto povrede nakupljaju masne naslage (plakovi) koji sužavaju arterije i čine ih krutim.
Dijagnostika
Prevencija
Promene u načinu zivota: prestanak pušenja, zdrava ishrana, redovne vežbe, održavanje zdrave telesne težine.
